У недељу, 15. септембра 2024. године, свечано смо обележили још један Дан школе. Прослава дана школе је почела свечаним полагањем венца на споменик Здравка Челара, а потом је уследила традиционална приредба у част емпатији.
Овогодишња тематика позивала је на разумевање, уважавање, прихватање и толеранцију. Мартина Велемир, наставница српског језика и координаторка приредбе, послала је снажну поруку о значају емпатије осврнувши се на „крваву бајку” нашег столећа у ОШ „Владислав Рибникар”.
„Трећи мај подсећа да у школама морамо градити мостове емпатије, љубави и поштовања. Бити толерантни према ономе што је различито. Емпатија је способност да себе ставимо у позицију другога и да са њим саосећамо, да препознамо, разумемо туђа осећања и да прилагодимо своје понашање у складу са тим. Емпатија нам помаже да схватимо друге, да се са њима зближавамо и да се заједно лакше сналазимо у сложеним животним ситуацијама”, рекла је наставница Мартина Велемир на самом почетку приредбе.
Мото овогодишње приредбе „Емпатија – мост који нас спаја” је донео програмску разноврсност па су се публици представили: хор, драмска секција млађих и старијих разреда, рецитаторска секција на српском и словачком језику, секција из руског језика. Користећи различит израз (музику, песму, говор, знаковни језик) деца су схватила да емпатија помаже да разумемо једни друге, те да прихватамо различитости.
У организацији приредбе учествовало је преко стотину ђака, а подршку су им пружили њихове наставнице: Мартина Велемир, Сања Велимир, Љубица Милићевић, Лидија Санковић Лаћарац, Нада Бањац, Мира Бојиновић Лабус, Драгана Јеличић, Валентина Костић Јовић и Марија Кукучка Супекова. За успешно вођен програм били су задужени: Милош Галоња, Мија Качар и Маша Антуновић.
